ARTERIJSKA HIPERTENZIJA

Šta je arterijska hipertenzija?

Arterijska hipertenzija je stanje u kome su vrednosti krvnog pritiska povišene i najčešće se smatraju one koje su jednake ili veće od 140/90 mm Hg. Optimalan krvni pritisak je onaj čije su vrednosti niže od 120/80, dok se vrednosti između navedenih smatraju tzv. prehipertenzivnim. Posebnu ozbiljnost imaju skokovi krvnog pritiska iznad 180/120, i to stanje nazivamo hipertenzivnom krizom.

U većini slučajeva uzrok arterijske hipertenzije nije poznat, dok je u manjem broju posledica npr. bolesti bubrega, endokrinih žlezda… Pored toga i primena nekih lekova može uzrokovati povećanje krvnog pritiska kao npr. oralni kontraceptivi, NSAIL kao što je diklofenak ili šumeće tablet, pa je važno koristiti ih uz savet sa lekarom ili farmaceutom.

Skoro svaka druga odrasla osoba u Srbiji ima povišen gornji (sistolni) i / ili donji (dijastolni) krvni pritisak, a približno polovina od njih uzima antihipertenzivne lekove, odnosno lekove za sniženje nivoa krvnog pritiska.

Godinama arterijska hipertenzija prolazi bez simptoma ili su oni nespecifični poput glavobolje (obično u potiljačnom delu glave) ili zujanja u ušima.

Zašto je važno regulisati nivo krvnog pritiska?

Neotkrivena i ne lečena hipertenzija dovodi do komplikacija kao što su moždani udar, srčani udar, slabosti srca (srčana insuficijencija), oštećenja bubrega i venska slabost, pa se s punim pravom naziva "tihi ubica". Verovatnoća da do njih dođe zavisi od visine krvnog pritiska i trajanja hipertenzije. Rizik raste sa povećanjem krvnog pritiska počev od vrednosti 110/75. Lečenje arterijske hipertenzije od izuzetnog je značaja za smanjene incidence ovih neželjenih događaja.

Kako lečiti hipertenziju?

Hipertenzija se leči lekovima (farmakološkim merama) i nefarmakološkim načinima. Lečenje je doživotno. Prilagođeno je svakom pacijentu pojedinačno. Postoji nekoliko grupa lekova, a na izbor leka, način doziranja i kombinovanje sa drugim lekovima, utiče mnogo faktora: populacija kojoj pacijent pripada (starije osobe, trudnice), visina krvnog pritiska pacijenta, eventualno prisustvo drugih bolesti (dijabetes melitus, preležani infarkt miokarda ili šlog), podnošljivost i efikasnost prethodno primenjene terapije, osobine leka, dostupnost leka na tržištu, cena leka. Za bolju redovnost primene terapije mogu se koristiti dozatori, dnevni ili nedeljni.

Nefarmakološke metode koje se koriste u terapiji hipertenzije su:
1. Smanjenje telesne težine, odnosno održavanje normalne telesne težine dovodi do prosečnog smanjenja sistolnog krvnog pritiska za 5-20 mm živinog stuba)
2. Sprovođenje DASH dijete, a ona podrazumeva ishranu bogatu u voću, povrću, mlečnim proizvodima od obranog mleka, siromašnu u zasićenim mastima (smanjenje krvnog pritiska je prosečno za 8-14 mm Hg)
3. Ograničenje unosa soli na najviše 6g dnevno, što je približno količina koja staje u jednoj kafenoj kašičici (smanjenje za 2-8 mm Hg)
4. Aerobna fizička aktivnost, kao što su šetnja brzim hodom ili plivanje, po mogućstvu najmanje 30 minuta dnevno, 3-5 puta nedeljno, a idealno svakodnevno (smanjenje za 4-9 mm Hg)
5. Ograničenje unosa alkohola na 2 pića dnevno za muškarce i 1 piće dnevno za žene (smanjenjeza 2-4 mm Hg)
Povećani unos kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, ali i ribljeg ulja i sojinih protein takođe doprinosi sniženju vrednosti krvnog pritiska. Oprez sa unosom kalijuma je potrebna kod pacijenata kod kojih postoji opasnost od razvoja hiperkalemije.
Prekid pušenja ne dovodi do smanjenja vrednosti arterijskog krvnog pritiska, ali se savetuje zbog činjenice da pušenje povećava rizik od kardiovaskualrnog oboljevanja.

Merenje krvnog pritiska

Ukoliko je predloženo samostalno merenje i praćenje krvnog pritiska kod kuće i/ili na radnom mestu, potrebno je da to bude uvek u isto vreme, pre uzimanja lekova i pre jela i fizičke aktivnosti. Pacijent treba da je u sedećem položaju, naslonjen, sa rukom na kojoj se meri krvni pritisak oslonjenom na čvrstu podlogu i u nivou srca. Dobijene vrednosti mogu se čuvati zabeležene u formi tabele ili dnevnika.

Tim za farmaceutsku zdravstvenu zaštitu,
Tijana Jović, dipl.farm., spec farmaceutske zdravstvene zaštite

7. april - svetski dan zdravlja