Lekovi i sunčanje

Lekovi koji izazivaju fotosenzitivnu reakciju

Fotosentivnost predstavlja pojačanu osetjivost kože na sunce, nastale kao posledica primene fotoaktivnih lekova, bilo lokalno ili sistemski.

slika 1

Lekovima izazvana fotosenzitivnost, može se javiti u obliku fototoksičnosti ili fotoalergije.

Fototoksične reakcije su dosta češće, podsećaju na opekotine, koje mogu progredirati do bolnih plikova i ograničene su na kožu izloženu suncu.

Predstavljaju fotohemijsku reakciju, koja nije izazvana imunološkim mehanizmom.

Primenjena fotosenzitivna supstanca ima sposobnos da apsorbuje energiju, koja može dovesti do oštećenja struktura u koži.

Da bi se javila fototoksična reakcija, moraju biti ispunjena dva uslova:

- Da koža bude izložena sunčevom zračenju određene talasne dužine u dovoljnoj količini.

- Da koža sadrži dovoljnu količinu fotosenzitivne supstance.

Za fototoksične reakcije ne postoji nikakva individualna sklonost i može da se javi kod svake osobe koja sistemski ili lokano primenjuje fotosenzitine lekove.

Fotoalergijske rekacije javljaju se dosta ređe, klinički podsećaju na atopijski dermatitis.

U osnovi ove reakcije je imunološki mehanizam. Primenjen fotosenzitivni lek ili njegov metabolit, pod uticajem sunčeve svetosti, stvara antigen koji pokreće alergijsku reakciju. Reakcija je nezavisna od doze primenjenog leka i javlja se pri normalnoj izloženosti sunčevom zračenju, kod predisponiranih osoba.

Mahom se manifestuje na površini kože izložene suncu, ali se može proširiti na područja, koja nisu bila izložena.

slika 2

Koji lekovi mogu izazvati fotosenzitivnu reakciju?

Glavne grupe lekova od kojih se može očekivati pojava fotosenzitivne reakcije su:

Retinoidi

- izotretinoin - Roaccutane®

- acitretin - Neotigason®

Antipsihotici

- fenotiazini (hlorpromazin - Largactil®, tioridazin - Trixifen®)

- atipični antipsihotici (olanzapin - Sizap®, Treana®, Onzapin®)

Antidepresivi

- triciklični (maprotilin - Maprotilin®, amitriptilin - Amitriptylin®, klomipramin - Anafranil®), SSRI (citalopram - Citalex®)

Antibiotici

- tetraciklini (doksiciklin - Dovicin®), makrolidi (azitromicin - Hemomycin®), sulfonamidi (kotrimoksazol - Bactrim®), hinoloni (nalidinska, pipemidinska kiselina - Palin®, Pipegal®)

Antimikotici

- derivati imidazola (vorikonazol - Vfend®)

Antivirotici

- aciklovir - Aciklovir®

Diuretici

- hidrohlortiazid - Diunorm®

Antiaritmici

- amiodaron - Amiodaron®

Lista lekova, koji mogu izazvati fotosenzibilizaciju je dosta veća, zato je najbolje posavetovati se sa farmaceutom. slika 3 Ovo se odnosi i na lekove koji se kupuju bez recepta, kao što su neki lekovi protiv bolova, razni kremovi i gelovi za kožu, pa čak i biljni preparati.

"Nemojte koristiti ulje kantariona tokom sunčanja! Primena kantariona, uz pojačano izlaganje UVA/UVB zracima, može dovesi do pojave fotosenzibilizacije, pa ga obazrivo koristite tokom letnjeg perioda."

Kako se zaštititi, ukoliko morate da uzimate fotoaktivan lek?

Najbolji način zašitite je prevencija, izbegavanje intenzivnom izlaganju suncu, tokom primene ovih lekova.

Pored toga, upotreba preparata za sunčanje, sa širokom spektralnom zaštitom, pružiće protekciju od fotosenzitivne reakcije većine fotoaktivnijih lekova, koje eventualno morate uzimati.

Od UV-A (320-400nm) i vidljivog spektra (400-800nm) kožu štite titandioksid, cinkoksid, kaolin, kalcijum karbonat, magnezijum oksid, talk.

Od UV-B (290-320nm) zraka kožu štite sredstava koja sadrže para-aminobenzojevu kiselinu (PABA) ili njene etre (benzofenone, salicilate, cinamate).

"Proizvode za sunčanje potrebno je da nanesete najmanje 30 minuta pre početka izlaganja suncu i na kožu ih aplikujte u DEBELOM sloju. U suprotnom će zaštitni faktor na Vašoj koži biti niži od označenog na ambalaži što može dovesti do nepotrebnih oštećenja kože. Pravilnom upotrebom, 200ml preparata je dovoljno za svega pet mazanja, čitave površine kože."

7. april - svetski dan zdravlja