ISHRANA DIJABETIČARA

Šećerna bolest (diabetes mellitus) je oboljenje karakteristično po višku šećera u krvi i urinu, uz istovremeni poremećaj metabolizma masti, belančevina, vode i elektrolita sa razvojem komplikacija koje prate ovu bolest.

Mnogim dijabetičarima je potrebno davanje insulina ili lekova, koji stimulišu proizvodnju insulina, uz odgovarajući režim ishrane.

Dijabetičari, pogotovu na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje pet obroka u toku dana, po potrebi šesti obrok može biti pre spavanja. Od toga su tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) i dve užine. Količina hrane po obrocima mora biti ravnomerno raspoređena.

Energetsku vrednost obroka bitno je uskladiti sa telesnom masom. Ako je telesna masa veća od idealne, što je najčešće slučaj kod dijabetesa odraslih, energetska vrednost dnevnog obroka treba da je takva da dovede do smanjenja telesne mase na idealnu vrednost, u ovakvim slučajevima dijeta treba da ima karakter dijete za mršavljenje. Dijabetičari koji imaju telesnu masu manju od idealne treba pojačanom ishranom da dovedu telesnu masu do idealne. Idealnu telesnu masu treba održavati odgovarajućom ishranom.

Namirnice sa visokim sadržajem biljnih vlakana smanjuju potrebu organizma za insulinom. Vlakna skraćuju vreme kontakta hranjivih sastojaka sa površinom creva i vezivanjem ugljenih hidrata usporavaju i otežavaju resorpciju glukoze iz creva. Ishrana bogata mahunarkama (pasulj, grašak,...), integralnim šitaricama, voćem i povrćem može da bude najbolja odbrana od dijabetesa. Složeni ugljeni hidrati iz voća, povrća, žitarica i mahunarki, u organizmu sagorevaju lagano i ravnomerno (a ne kao slatkiši koji sagorevaju gotovo trenutno), dajući tako dovoljno vremena insulinu da iskoristi glukozu.

Veoma je važno napraviti pravilan izbor namirnica sa niskim glikemijskim indeksom koji označava brzinu porasta šećera u krvi nakon uzimanja određene hrane. Važno je da dijabetičari dobro poznaju glikemijske indekse, jer tako mogu sastavljati jelovnike i biti oprezni kod upotrebe namirnica koje imaju veliki glikemijski indeks. Takođe na taj način mogu u jednom obroku kombinovati namirnice sa višim i nižim glikemijskim indeksom. Idealna hrana su namirnice koje imaju glikemijski indeks do 45. Hranu čiji je glikemijski indeks od 45 do 60 treba koristiti povremeno, a onu čiji je glikemijski indeks preko 60 ređe.

Žitarice i proizvodi od žitarica

žitarice (glikemijski indeks)
ječam22 kukuruz56
ovas26 pirinač neglazirani59
pšenica41 pirinač glazirani98
heljda55   

brašno i pahuljice (glikemijski indeks)
mekinje mešane44 pšenične pahuljice74
ovsene pahuljice53 zobene pahuljice87
pšenični griz (krupno mleveni)66 pirinčane pahuljice90
kukuruzno brašno71   

hleb i peciva (glikemijski indeks)
palenta (od žutog brašna)40 kačamak (od belog brašna)68
crni hleb51 prepečeni hleb, kifla, peciva, đevrek72
integralni ražani hleb52 makaroni (kuvani 5 minuta)46
ražani hleb64 beli hleb72

Prednost imaju hleb i peciva od celih zrna žitarica, tj. od integralnog brašna jer imaju manji glikemijski indeks, a bogatiji su biljnim vlaknima. Preporučuje se mladi kuvani kukuruz, kuvana pšenica povremeno, mekinje i ovsene pahuljice. Povremeno bi trebalo jesti mekinje sa kiselim mlekom ili jogurtom radi regulisanja pražnjenja creva. Umesto mekinja mogu se koristiti ovsene, ječmene ili ražane pahuljice. Izbegavati upotrebu testa kome je dodat šećer (kolači, slatka testa) kao i testa sa skrivenim masnoćama (lisnata testa). Namirnice iz ove grupe imaju veliku energetsku vrednost pa ih treba uzimati ograničeno, raspoređene u nekoliko obroka.

Mleko i mlečni proizvodi

mleko i mlečni proizvodi (glikemijski indeks)
jogurt (od obranog mleka)14 jogurt (od punomasnog mleka)34
obrano mleko28 sladoled50
punomasno mleko38   

Mleko i mlečni proizvodi su bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina, ali zbog visokog procenta masnoća i mlečnih šećera, dijabetičarima se preporučuje u ishrani upotreba obranog mleka, time se smanjuje unos zasićenih masnih kiselina, kalorijski unos, što utiče na manje postprandijalne skokove šećera u krvi. Pri kupovini mleka i mlečnih proizvoda obratiti pažnju na procenat mlečne masti u proizvodu i kupovati proizvode sa što manjim procentom mlečne masti. Takođe koristiti u ishrani nemastan mladi sir od obranog mleka.

Meso i jaja

Dozvoljena je upotreba svih vrsta posnog mesa i ribe (teletina, govedina, piletina, ćuretina, pastrmka, oslić, skuša, grgeč,...). Bitan je i način pripreme ovih namirnica pa se preporučuje kuvanje, pečenje bez dodatka masnoća (vatrostalna posuda, aluminijumska folija), pečenje na roštilju. Pre pripreme treba odstraniti vidljive masnoće, a kod živinskog mesa odstraniti i kožicu koja je veliki izvor holesterola. Dozvoljena je i upotreba jaja, ali njihov unos treba ograničiti na dva sedmično jer žumance ima visok sadržaj holesterola. Naročito treba ograničiti unos žumanceta ukoliko je dijabetes praćen hiperlipidemijom. Ograničenje se odnosi na unos žumanceta pa se može pojesti i više jaja bez žumanceta.

Masti

Prednost imaju masti biljnog porekla, naročito kukuruzno, suncokretovo i maslinovo ulje, koja štite krvne sudove od ateroskleroze. Unos masti treba ograničiti kod gojaznih dijabetičara. Preporučuju se biljna ulja kao preliv za salate (omogućuju apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima - A, D, E i K; daju bolji ukus i produžuju osećaj sitosti) i kao dodatak već skuvanim jelima (jela se pripremaju bez masnoća, a u gotova jela se dodaju manje količine ulja). Ne preporučuje se prženje u masnoći, pohovanje i pravljenje raznih sosova sa masnoćama. Poželjno bi bilo da udeo zasićenih masti (životinjskih) ne pređe 10% ukupnog kalorijskog unosa, a udeo nezasićenih masnih kiselina (biljnih) 20% od ukupnog kalorijskog unosa.

Povrće

povrće (glikemijski indeks)
kikiriki14 šargarepa73
soja18 paškanat101
pasulj tetovac27 instant krompir pire71
mladi grašak32 krompir pire58
šareni pasulj42 bareni krompir36
cvekla66 smrznuti grašak39

Prednost treba dati povrću koje sadrži mali deo ugljenih hidrata, belančevina i zanemarljiv deo masti (zelena salata, blitva, spanać, kelj, prokelj, tikvice, paprike, paradajz, krastavac, kupus, karfiol, rotvica,...). Ovo povrće je male kalorijske vrednosti, a bogato je vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Povrće bogato skrobom (krompir, šargarepa, cvekla,...) ima veću energetsku vrednost i glikemijski indeks, pa treba da je manje zastupljeno u ishrani u odnosu na zeleno povrće. Mahunarke imaju veliku kalorijsku vrednost, ali su bogate biljnim vlaknima pa se koriste u ishrani povremeno. Povrće (naravno koje može) treba koristiti sirovo kao salate, da bi im se očuvali vitamini, minerali i biljna vlakna. Termička obrada povrća, naročito mahunastog, krompira i korenastog povrća, dovodi do povećanja glikemijskog indeksa. Usitnjenje, pasiranje i gnječenje takođe utiče na povećanje glikemijskog indeksa obrađenog povrća. Pri termičkoj obradi povrće ne treba prekuvati, tj. raskuvati.

Voće

voće (glikemijski indeks)
trešnje22 mango55
višnje22 kajsija57
grejpfrut25 banana62
šljiva32 suvo grožđe65
jagoda32 ananas66
kruška36 dinja64
jabuka38 lubenica72
breskva43 sok od jagode33
pomorandža43 sok od pomorandže43
kivi52   

Voće je veoma značajna namirnica u ishrani zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, organskih kiselina, antioksidanasa, biljnih vlakana i raznih drugih hranjivih sastojaka. Svo voće je izvanredna hranjiva namirnica za dijabetičare, samo treba paziti na količinu i dinamiku kojom se uzima. Voćne obroke je najbolje rasporediti u nekoliko uzimanja (obroka) u toku dana da bi izbegli postprandijalne skokove glikemije. Voće je najbolje jesti sa korom (gde se kora jede). Mogu se koristiti i sveže ceđeni voćni sokovi umesto voća, mada se prednost daje svežem voću zbog visokog sadržaja biljnih vlakana. Ne preporučuje se upotreba slatkih kompota, džema i kandiranog voća.

Kvasac - umerene količine sušenog inaktivisanog kvasca treba da su stalan sastojak dnevnog obroka.

Kafa - dozvoljene su 2 - 4 ne mnogo jake kafe.

Čaj - upotrebljavati blage biljne i voćne čajeve (nana, kamilica, šipurak, šalfija,...). Izbegavati jake čajeve (crni, indijski, ruski).

So - osobe sa hipertenzijom mogu uzimati do 3 grama, a osobe sa normalnim arterijskim pritiskom do 6 grama.

Začini - koristiti sve začine u umerenim količinama.

Mineralne vode - mogu se koristiti bez nekog obraničenja, ali se mora obratiti pažnja na koncentraciju natrijuma u njima. Mineralne vode sa visokim sadržajem natrijuma mogu uticati na porast arterijskog pritiska.

Šećer i šećerni koncentrati - iz ishrane treba izbaciti šećer i šećerne koncentrate. Kao zamena se mogu koristiti veštački zaslađivači.

Alkoholna pića - dozvoljena je upotreba manjih količina alkoholnih pića povremeno, ako je šećerna bolest dobro regulisana. Alkoholna pića ne treba piti na prazan želudac.

Kao dodatak ishrani mogu se koristiti specijalno izbalansirane kombinacije vitamina i minerala za dijabetičare, koje se mogu naći u apotekama.

7. april - svetski dan zdravlja